Direktiva EU o zaštiti uzbunjivača: šta poslodavci moraju da uspostave

Šta direktiva propisuje

Direktiva (EU) 2019/1937 o zaštiti lica koja prijavljuju povrede prava Unije usvojena je 23. oktobra 2019. godine i stupila je na snagu 16. decembra 2019. Države članice imale su rok do 17. decembra 2021. da je prenesu u nacionalno zakonodavstvo, a do 17. decembra 2023. za obavezu privatnih poslodavaca sa 50 do 249 radnika da uspostave interne kanale.

Direktiva čini dve stvari. Od organizacija zahteva da obezbede bezbedne načine za prijavljivanje nepravilnosti i štiti lica koja prijavljuju od odmazde. Propisuje minimalne standarde, pa nacionalni zakoni mogu da zaštite više lica ili da obuhvate više vrsta nepravilnosti.

Podnosilac prijave ima na raspolaganju tri puta: interno, sopstvenoj organizaciji; eksterno, nadležnom organu; ili, pod strogim uslovima, javno. Države članice moraju da podstiču da se prvo prijavljuje interno, kada se povreda može rešiti unutar organizacije i kada podnosilac prijave ne vidi rizik od odmazde.

Koje povrede su obuhvaćene

Direktiva obuhvata prijave povreda prava EU u sledećim oblastima:

• javne nabavke
• finansijske usluge, proizvodi i tržišta, kao i sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma
• bezbednost i usklađenost proizvoda
• bezbednost saobraćaja
• zaštita životne sredine
• zaštita od zračenja i nuklearna bezbednost
• bezbednost hrane i hrane za životinje, zdravlje i dobrobit životinja
• javno zdravlje
• zaštita potrošača
• privatnost i podaci o ličnosti, kao i bezbednost mreža i informacionih sistema
• finansijski interesi EU i unutrašnje tržište, uključujući pravila o konkurenciji, državnoj pomoći i porezu na dobit pravnih lica

Prema izveštaju Evropske komisije o direktivi iz 2024. godine, velika većina država članica proširila je zaštitu i van okvira direktive, a otprilike polovina je dodala oblasti nacionalnog prava kao što su korupcija ili krivična dela. Proverite šta obuhvata zakon vaše zemlje.

Ko je zaštićen

Zaštita obuhvata lica koja za povrede saznaju kroz svoj rad, u privatnom ili javnom sektoru. To su najmanje:

• zaposleni, uključujući državne službenike
• samozaposlena lica
• akcionari, članovi upravnih i nadzornih organa, volonteri i plaćeni ili neplaćeni pripravnici
• lica koja rade za izvođače, podizvođače i dobavljače
• bivši zaposleni i kandidati za posao koji su za povredu saznali tokom postupka zapošljavanja

Zaštita se proširuje i na lica koja pomažu podnosiocu prijave, na kolege i rođake koji bi mogli da trpe odmazdu, kao i na kompanije čiji je podnosilac prijave vlasnik ili za koje radi. Da bi ostvario zaštitu, podnosilac prijave mora da je u trenutku prijavljivanja imao osnovane razloge da veruje da je informacija istinita i da spada u oblast primene direktive. Lice koje je prijavilo anonimno, a kasnije je identifikovano, zadržava istu zaštitu.

Ko mora da uspostavi interni kanal

• Privatni sektor: svaki poslodavac sa 50 ili više radnika.
• Neki regulisani sektori, kao što su finansijske usluge i sprečavanje pranja novca: svaki poslodavac na koga se odnose relevantna pravila EU, bez obzira na veličinu.
• Javni sektor: svaki organ javne vlasti, uključujući subjekte u njegovom vlasništvu ili pod njegovom kontrolom. Države članice mogu da izuzmu opštine sa manje od 10.000 stanovnika ili manje od 50 radnika, kao i druge organe javne vlasti sa manje od 50 radnika.
• Manji privatni poslodavci: samo kada to nacionalni zakon zahteva nakon procene rizika, na primer zbog rizika po životnu sredinu ili javno zdravlje.

Privatni poslodavci sa 50 do 249 radnika mogu da dele resurse za prijem i ispitivanje prijava, ali svaki zadržava sopstvene obaveze u pogledu poverljivosti, povratnih informacija i daljeg postupanja. Kanalom može da upravlja određeno lice ili služba unutar organizacije ili spoljni pružalac usluga koji ispunjava iste zahteve.

Šta interni kanal mora da omogući

Postupci interne prijave moraju da obuhvate:

1. bezbedan kanal koji štiti identitet podnosioca prijave i svakog lica navedenog u prijavi, bez pristupa za neovlašćeno osoblje
2. potvrdu prijema podnosiocu prijave u roku od sedam dana
3. nepristrasno lice ili službu koja postupa po prijavama, održava kontakt sa podnosiocem prijave i po potrebi traži dodatne informacije
4. savesno postupanje po prijavama, uključujući i anonimne, kada to nalaže nacionalni zakon
5. povratnu informaciju podnosiocu prijave u razumnom roku, najkasnije tri meseca od potvrde prijema ili, ako potvrda nije poslata, tri meseca od isteka roka od sedam dana
6. jasne i lako dostupne informacije o tome kako se prijava podnosi eksterno, nadležnim organima

Kanal mora da prima prijave u pisanom obliku, usmeno ili na oba načina. Ako kanal prima usmene prijave, one moraju biti moguće telefonom ili putem drugog sistema za glasovne poruke. Direktiva predviđa i lični sastanak u razumnom roku, ako ga podnosilac prijave zatraži, a nacionalni zakoni se razlikuju u pogledu toga da li svaki kanal mora da ga omogući, zato proverite svoj.

Vremenski tok prijave

• Dan 0: prijava stiže kroz kanal.
• Najkasnije 7. dana: podnosilac prijave dobija potvrdu prijema.
• U roku od tri meseca od potvrde prijema: podnosilac prijave saznaje šta je urađeno ili planirano i zašto.
• Tokom celog postupka: prijava se evidentira, pristup je ograničen, a identitet podnosioca prijave ostaje zaštićen.

Anonimne prijave

Direktiva prepušta svakoj državi članici da odluči da li organizacije moraju da primaju anonimne prijave i da postupaju po njima. Prema izveštaju Komisije iz 2024. godine, otprilike polovina nacionalnih zakona uređuje anonimne prijave, a većina njih zahteva da se one prime i da se po njima postupa, bilo da je reč o nadležnim organima ili o svakoj organizaciji koja ima kanal. Tamo gde se moraju primati, obrađuju se kao i svaka druga prijava.

Primanje anonimnih prijava ima smisla samo ako podnosilac prijave može da ostane u kontaktu, a da ne otkrije ko je. Isplanirajte kako ćete potvrditi prijem anonimne prijave, postavljati dodatna pitanja i davati povratne informacije.

Poverljivost, zaštita podataka i evidencija

Identitet podnosioca prijave ne sme se bez njegovog izričitog pristanka otkriti nikome osim osoblju ovlašćenom za prijem prijava ili postupanje po njima. Isto važi i za svaku informaciju na osnovu koje bi se njegov identitet mogao utvrditi. Izuzeci su dozvoljeni samo kada to zahteva pravo EU ili nacionalno pravo, na primer u istrazi ili sudskom postupku, a podnosilac prijave o tome po pravilu mora prethodno biti obavešten.

Podaci o ličnosti obrađuju se prema GDPR-u, a podaci koji očigledno nisu relevantni za prijavu ne smeju se prikupljati ili se moraju bez odlaganja obrisati. Svaka prijava mora se evidentirati i čuvati ne duže nego što je neophodno i srazmerno. Usmene prijave i sastanci mogu se dokumentovati snimkom ili tačnim zapisnikom, uz pristanak podnosioca prijave i mogućnost da zapis proveri, ispravi i potpiše.

Zaštita od odmazde

Zabranjen je svaki oblik odmazde, uključujući pretnje i pokušaje odmazde. Direktiva navodi primere:

• otkaz, suspenzija, raspoređivanje na niže radno mesto ili uskraćeno unapređenje
• promena poslova, mesta rada, zarade ili radnog vremena i uskraćena obuka
• negativne ocene učinka ili preporuke i disciplinske mere
• prinuda, zastrašivanje, uznemiravanje, izopštavanje i diskriminacija
• ugovor na određeno vreme koji se ne pretvori u ugovor na neodređeno vreme, ne produži ili se prevremeno raskine
• narušavanje ugleda, uključujući i na društvenim mrežama, finansijski gubitak i stavljanje na crnu listu u delatnosti
• raskid ugovora o robi ili uslugama, oduzimanje licenci ili dozvola i upućivanje na psihijatrijske ili medicinske preglede

Ako podnosilac prijave pretrpi štetu i pokaže da je podneo prijavu, pretpostavlja se da je šteta odmazda, a poslodavac mora da dokaže da je imao druge, valjano opravdane razloge. Ugovori i interni akti ne mogu da ukinu ova prava. Države članice propisuju kazne za svakoga ko ometa prijavljivanje, sprovodi odmazdu, pokreće šikanozne postupke ili krši poverljivost, kao i za podnosioce prijava koji svesno prijave lažne informacije.

Stanje nacionalnih zakona

Prenošenje je teklo sporo. Prema izveštaju Komisije iz 2024. godine, do isteka roka 17. decembra 2021. samo su tri države članice u potpunosti prenele direktivu. Tokom 2022. to je učinilo još osam država, a tokom 2023. još trinaest. Isti izveštaj je utvrdio da su sve države članice prenele glavne odredbe, ali da ključne oblasti i dalje zahtevaju doradu, kao što su oblast primene, uslovi za zaštitu i zaštita od odmazde, uključujući kazne.

Nacionalni zakoni se razlikuju u pojedinostima: da li se anonimne prijave moraju primati, koje oblasti nacionalnog prava su obuhvaćene, kako mora da funkcioniše usmeno prijavljivanje i koji organ prima eksterne prijave. Primenjujte pravila zemlje u kojoj je sedište svake od vaših kompanija.

Van EU: Severna Makedonija i region

Direktiva se van EU ne primenjuje neposredno, ali mnoge zemlje imaju sopstvene zakone o uzbunjivačima. Severna Makedonija je Zakon o zaštiti uzbunjivača usvojila 2015. godine. Prema pregledu advokatske kancelarije CMS, kompanije sa deset ili više zaposlenih moraju da donesu interna pravila za prijave i da odrede lice koje ih prima.

Pripremljen je nacrt novog zakona kojim bi se Severna Makedonija uskladila sa direktivom. Prema Izveštaju Evropske komisije o vladavini prava za 2026. godinu, nacrt je u martu 2026. završio konsultacije unutar vlade, bez jasnog rokovnika za usvajanje u parlamentu. I druge zemlje u regionu imaju sopstvena pravila, zato ih proverite za svaku kompaniju i imajte u vidu da zavisna društva u zemljama EU primenjuju zakon svoje države članice.

Kontrolna lista za uspostavljanje kanala

1. Prebrojte radnike u svakoj kompaniji i proverite pragove u njenom nacionalnom zakonu.
2. Odredite nepristrasno lice ili službu za postupanje po prijavama, uz zamenika, i obučite ih o poverljivosti.
3. Odlučite kako ljudi mogu da prijavljuju, pismeno, telefonom ili na sastanku, i da li morate da primate anonimne prijave.
4. Objavite jasna uputstva za internu prijavu i za prijavu nadležnim organima.
5. Uspostavite proceduru kojom se prijem svake prijave potvrđuje u roku od sedam dana, a povratna informacija daje u roku od tri meseca.
6. Ograničite pristup prijavama, zaštitite identitete i evidentirajte svaki korak.
7. Utvrdite rok čuvanja zatvorenih prijava koji odgovara direktivi i vašem nacionalnom zakonu.
8. Upoznajte rukovodioce sa tim da je odmazda zabranjena i redovno preispitujte postupak.

Kako Office Hero može da pomogne

HR Hero, aplikacija Office Hero za ljudske resurse, sadrži kanal za uzbunjivanje osmišljen na osnovu direktive. Dobijate javnu stranicu za prijave na Office Hero Connect za koju nije potreban nalog, interni obrazac za zaposlene, prijemno sanduče za predmete namenjeno zaduženim licima koja odredite i podsetnik zaduženim licima dodeljenim prijavi kada prođe sedam dana bez potvrde prijema. Sadržaj prijava je šifrovan, a svaki predmet ima dnevnik povezan hash-lancem.

Imajte u vidu i njegova ograničenja: prijave se podnose u pisanom obliku, bez telefonske linije ili glasovnog snimka, podnosioci prijava ne mogu da prilože datoteke, niko ne dobija obaveštenje kada stigne nova prijava, a rok od tri meseca za povratnu informaciju prati se preko filtera starosti u prijemnom sandučetu, a ne putem podsetnika. Na stranici o kanalu za uzbunjivanje objašnjeno je kako funkcioniše.